Jedna laka Slackware instalacija zahteva, kao minimum, sledeće:

Citat:

Zahtevi u hardveru Procesor 586 RAM 32 MB Prostor na disku 1GB Uređaj za medije 4x CD-ROM

Zahtevi koji se tiču izbora prostora na disku su ponekad u uvijenoj formi. Preporuka za veličinu od 1 GB je obično u redu ako se misli na normalnu instalaciju, ali ako želite punu istalaciju, potrebno vam je oko dva gigabajta sa vašeg diska plus dodatni prostor za lične datoteke. Većina korisnika ne obavlja punu instalaciju. Zapravo mnogi pokreću Slackware na manje od 100MB prostora.
Slackware se može instalirati i na sistemima sa manje RAM-a, manjih hard diskova, i slabijih procesora, ali to zahteva više podmazivanja. Ako vas to interesuje, pogledajte LOWMEM.TXT datoteku na disku distribucije.

_________________
You are free

Posle butovanja sa određenog medija, potrebno je da napravite particije na vašem hard disku. Particije hard diska su mesto gde će se sistem fajlova Linux-a smestiti i mesto gde će se Slackware istalirati. Preporučuje se kreiranje, kao minimum, dve particije; jedna za vaš root sistem fajlova (/) a druga za swap prostor.

Posle nego što se root disk učita, prikazaće se prompt za prijavljivanje (logovanje). Logujte se kao root (nema lozinke). U promtu školjke, pokrenite cfdisk( ili fdisk( komandu. Program cfdisk nudi više korisnički orjentisan (user-friendly) interfejs za razliku od regularnog fdisk programa, ali sa nešto manje mogućnosti. Ukratko ćemo objasniti fdisk program.

Počnite tako što za vaš hard disk pokrenete fdisk program. U Linux-u, hard diskovi nisu obeleženi slovima, već su prikazani preko datoteka. Prvi IDE hard disk (primarni master) je /dev/hda, primarni slejv je /dev/hdb, itd. SCSI diskovi prate sličnu šemu, ali u ovakoj formi: /dev/sdX. Potrebno ja da pokrenete fdisk komandu za vaš hard disk:

Kod:

# fdisk /dev/hda

Kao i svi dobri Unix programi, komanda fdisk će da da jedan promt (mislili ste da ćete dobiti neki meni, jel tako?). Prvo što ćemo da uradimo je da vidimo naše tekuće particije. To ćemo uraditi ako otkucamo p u fdisk promptu:

Kod:

Command (m for help): p

Ovako ćete dobiti sve vrste informacija o vašim tekućim paricijama. Dosta ljudi se odlučuje da na prazan disk instalira Linux, a to obavljaju tako što obrišu sve postojeće particije.
Warning

VEOMA JE VAŽNO DA SNIMITE SVE VAŽNE PODATKE PRE NEGO ŠTO UNIŠTITE PARTICIJE.

Ne postoji lak način za oporavak podataka iz obrisanih particija, tako da uvek odradite backup pre igranja sa particijama.

Ako pogledate u tabelu sa informacijama o particijama videćete broj particije, veličinu particije, i njen tip. Ima puno informacija, ali o tome za sada ne trebate da brinete. Idemo da obrišemo sve te particije na tom drajvu da bismo kreirali particije za Linux. Pokrenimo komandu d za brisanje particija:

Kod:

Command (m for help): d Partition number (1-4): 1

Ovaj proces treba da se ponovi za svaku particiju. Posle brisanja spremni smo da kreiramo Linux particije. Odlučili smo da kreiramo pariciju za root fajl sistem i swap particiju. Postoji rat argumentima koji se vodi o tome koja je Unix šema za particionisanja najbolja, tako da će vam mnogi korisnici neku preporučiti. Kao minimum treba da kreirate jednu particiju za / i jednu za swap. Vremenom ćete otkriti onaj metod koji vašim potrebama najviše odgovara.

Ja koristim dve osnovne šeme za particionisanje. Prva je za desktop. Tu pravim 4 particije: /, /home, /usr/local, i swap. Na taj način mogu da reinstaliram ili nadogradim celu instalaciju za / a da ne obrišem datoteke sa podacima koji su u /home ili moje kompajlirane aplikacije koje su u /usr/local. Za servere, često menjam /usr/local particiju sa /var particijom. Različiti serveri skladište informacije na tim particijama i na taj način ih odvajaju od / direktorijuma, čime se poboljšavaju neke performanse. Za sada, ostaćemo na samo dve particije: / and swap.

Sada ćemo da kreiramo paricije sa n komandom:

Kod:

Command (m for help): n Command action   e  extended   p  primary partition (1-4) p Partition number (1-4):1 First cylinder (0-1060, default 0):0  Last cylinder or +size or +sizeM or +sizeK (0-1060, default 1060):+64M

Morete da budete sigurni da li da kreirate pirmarnu particiju. Prva particija će da bude naš swap particija, fdisk programu ćemo saopštiti da kreira primarnu particiju sa brojem 1. Počećemo od cilindra 0 a za krajnji cilindar otkucaćemo +64M. Na taj način swap pariticiji će biti veličine od 64 megabajta. (Veličina swap particije treba da zavisi od količine RAM memeorije koju imate. Postoji nepisano pravilo da veličina swap-a bude duplo veća od RAM memorije.) Posle toga definišemo primarnu particiju broj 2 počevši od prvog slobodnog cilindra pa do kraja drajva.

Kod:

Command (m for help):n Command action   e  extended   p  primary partition (1-4) p Partition number (1-4):2 First cylinder (124-1060, default 124):124 Last cylinder or +size or +sizeM or +sizeK (124-1060, default 1060):1060

Skoro smo gotovi. Potrebno je da promenimo tip prve particije u 82 (Linux swap). Pritisnite t dabiste promenili tip, odaberite prvu particiju, i pritisnite 82. Pre nego što zapišete promene na disk, pogledajte još jednom na vašu novu tabelu particija. Upotrebite p opciju u fdisk komandi, da se prikaže tabela particija. Ako je sve uredu, otkucajte w da se zapišu promene na disk i završi sa fdisk komandom.

_________________
You are free

Kada ste kreirali particije, sve je spremno za instalaciju Slackware-a. Naredni korak u instalacionom procesu je pokretanje setup( programa. Da biste to i uradili, jednostavno otkucajte setup u promptu školjke. Komanda setup je bazirana na sistemu menija koji omogućava izbor paketa i konfigurisanje vašeg sistema.

Setup proces se odvija ovako: Prelazite kroz sve opcije setup programa, redosledom kakav je u meniju. (Naravno, slobodno možete da primenite i neki drugi redosled, ali su zato male šanse da sve bude dobro.) Stavke u meniju se izabiraju upoterebom strelica za gore i dole na tastaturi, a izbor “Okay” i “Cancel” dugmeta se vrši strelicama za levo i desno. Alternativno, svaka opcije ima odgovarajuće taster, koji odgovara osvetljenom slovu u imenu opcije. Opcije koje mogu da se biraju (obeležene sa [X]) se uključuju pomoću razmaknice.
Naravno, sve je ovo objašnjeno u “help” odeljku setup komande.

Ako je ovo prvi put da instalirate Slackware, možda ćete pogledati na ekran pomoći. On će vam dati opis svakog dela setup komande (nešto smo i sami napisali, ali ne sa toliko angažovanja) i instrukcije za navigaciju kroz ostatak instaliranja.


Ako vam je potrebana nekakav drugi raspored tastature (keymap) od “qwerty” rasporeda koji se koristi u Sjedinjenim Državama, nastavite sa ovim odeljkom. U njemu ćete naći jedan broj alternativnih rasporeda.


Ako ste kreirali swap particiju, ovaj odeljak vam daje mogućnost da taj swap i omogućite. Swap particija će se automatski detektovati, a vi ćete je selektovati, formirati i omogućiti.


Odeljak target (cilj) je mesto gde se vaše druge (ne-swap) particije formatirane i mapirane sa tačkama montiranja sistema fajlova. Lista particija na vašem hard disku će da se prikaže. Za svaku pariticiju, imaćete mogućnost da li da je formatirate ili ne. U zavisnosti koji ste kernel koristili, možete se odlučiti između reiserfs (podrazumevano), ext3, ext2, jfs, i xfs. Većina ljudi koristi ili reiserfs ili ext3. U skorijoj budućnosti možda ćemo videti podršku za reiserfs4 .

Prva opcija u ovom odeljku je izbor paricije na kojoj želite da instalirate vaš root (/) sistem fajlova. Posle toga ste u mogućnosti da mapirate ostale particije sa sistemom fajlova kojeg ste izabrali. (Na primer, možda želite da treća particija, recimo /dev/hda3, bude namenjena za vaš početni (home) direktorijum. Ovo je samo jedan primer; mapirajte particije prema vašim zahtevima.)


Odeljak source (izvor) se odnosi na izbor medija sa koga nameravate da instalirate Slackware. Trenutno ima četiri izvora sa kojih možete izvršiti instalaciju. To su: CD-ROM, hard disk particija, NFS ili već montirani direktorijum.

CD-ROM odeljak omogućava instaliranje sa CD-ROM-a. Ponudiće vam se opcija za skeniranje prisustva CD-ROM drajva ili za izbor iz liste. Budite sigurni da vam se Slackware CD nalazi u uređaju pre nego što počne skeniranje.
NFS odeljak se odnosi na instalaciju na mreži i o mrežnim informacijama vašeg NFS servera. NFS server mora da bude unapred podešen. Takođe imajte na umu da ne možete da koristite imena hostova, već morate da koristite IP adrese i za mašinu na koju trebate da instalirate sistem i za NFS server (ne postoji razrešivač /resolver/ imena na setup disku). Normalno, morate da koristite network.dsk disketu da bi postojala podrška za mrežni kontroler.
Već montirani direktorijumi nudi najviše fleskibilnosti. Taj metod možete da koristite za instalaciju sa stvari kakve su na primer: Jazz diskovi, NFS montiranja preko PLIP-a, ili FAT sistem fajlova. Pre pokretanja setup-a montirajte datotečni sistem na lokaciju koju ste izabrali, i posle koristite tu lokaciju.

Opcija select omogućava izbor serije softvera koju želite da instalirate. Te serije su objašnjene u Section 3.2.1. Imajte na umu da morate da instalirate A seriju da biste imali funkcionalni bazni sistem. Sve ostale serije su opcione.


Pretpostavimo da ste prošli kroz “target”, “source”, i “select” opcije. Opcija install vam omogućava da izaberete pakete iz serija koje ste izabrali. Ako to niste uradili bićete upitani da se vratite natrag, da kompletirate ostale sekcije setup programa. Ova opcija vam omogućava izbor između šest različitih metoda za instaliranje: full, newbie, menu, expert, custom i tag path.

Izborom opcije full instaliraće se svaki paket sa svih serija softvera koje ste izabrali u “select” odeljku. Dalje ne morate ništa da odgovarate. Ovo je najlakši instalacioni metod, pošto ne morate da pravite nikakve odluke o tome šta treba da instalirate. Naravno, izborom ove opcije treba vam dosta prostora na hard disku.

Sledeća opcija je newbie. Ovom opcijom se instaliraju svi potrebni paketi iz izabranih serija. Za ostale pakete, javi će se prompt kod koga možete da izaberete “Yes”, “No” ili “Skip”. Izbor Yes ili No je očigledan, dok će izbor Skip (preskoči) odvesti na sledeću seriju softvera. Pored toga videćete opis i potreban prostor za svaki paket, što će vam pomoći u odluci da li vam je dati paket zaista potreban. Preporučujemo izbor te opcije za nove korisnike, što će osigurati da ću svi potrebni paketi biti instalirani. Ipak, ova opcija je malo sporija zbog postavljanja pitanja.

Menu opcija je brža i više naprednija od newbie opcije. Za svaku seriju se prikazuje meni, iz koga se mogu selektovati svi nepotrebni paketi koji se nameravaju instalirati. Potrebni paketi se ne prikazuju u tom meniju.

Za malo naprednije korisnike, postoji i expert opcija. Ovom opcijom imate potpunu kontrolu nad paketima koje nameravate da instalirate. Možete da deselektujete pakete koji vam apsolutno nisu potrebni, i na taj način da imate prilagođen sistem. Na drugu stranu, imate potpunu kontrolu nad onim što treba da bude na vašem sistemu. Jednostavo izaberite pakete iz svake serije koje želite da instalirate. To nije preporučljivo za nove korisnike.

Opcije custom i tag path su isto tako za napredne korisnike. Preko ovih opcija možete da vršite instalaciju koja je bazirana na ličnim tag datotekama koje ste vi kreirali u stablu distribucije. Ovo je korisno kad treba brzo da se vrši instalacija na veliki broj mašina. Za više informacija o korišćenju tag datoteka, pogledajte Section 18.4.

Posle izbora metoda instalacije, jedna od nekoliko stvari će da se dogodi. Ako ste selektovali pun meni, ekran sa menijem će da se pojavi, dozvoljavajući vam da selektujte pakete za instaliranje. Ako ste sve selektovali, paketi ću odmah početi da se instaliraju. Ako ste selektovali newbie, paketi će biti instalirani tek kada bude i jedan opcioni paket spreman.

Imajte na umu da je moguće premašiti slobodan prostor na disku dok instalirate. Ako ste selektovali previše paketa, a da za njih nema mesta, imaćete problema. Najbezbedniji način je da selektujete nešto sofvtera i da ih dodate kasnije, kada se ukaže potreba. To se lako radi kada se koristi Slackware-ov alat za menadžmet sa paketima.

Sada pošto su paketi instalirani odeljak vezan za konfigurisanje vam omogućava osnovno konfigurisanje sistema. Ono što ćete videti dosta zavisi i od softvera koji ste instalirali. Ipak, ćete uvek videti sledeće:
Ovde ćete biti upitani da izaberete kernel koji želite da instalirate. Možete da instalirate kernel sa boot diska koji koristite, sa Slackware CR-ROM-a, ili sa druge diskete koju ste već ranije pripremili. Ili možete to da presekočite, i u tom slučaju će se instalirati podrazumevani kerenel.


Pravljenje boot diska za kasniju upotrebu je verovatno dobra ideja. Imaćete opciju za formatiranje diskete, a kasnije i za kreiranje jednog ili dva tipa boot diskova. Prvi tip je opcija simple, jednostavno upisuje kernel na disketu. Više fleksibilna (i veoma preporučljiva) je lilo opcija, koja će, naravno, kreirati LILO boot disk. Pogledajte LILO u Section 7.1 za više informacija. Naravno da možete jednostavno izaberati opciju continue, u tom slučaju se neće napraviti boot disk.


ićete upitani za informacije o modemu. Morate da odgovorite prilično deteljno na to kakav modem imate i na kome je serijskom portu.

Naredne podsekcije u konfigurisanju se možda neće pojaviti, u zavisnosti da li ste ili ne instalirali odgovarajuće pakete.

Ovo je stvarno jednostavno: bićete upitani u kojoj se vremenskoj zoni nalazite. Ako radite po Zulu vremenu, stvarno nam je žao. Veoma dugačka lista u abecednom poretku pretstavlja vrmenske zone.


U ovom pododeljku ćete jednostavno biti upitani o vrsti miša kojeg imate, i da li želite da u toku butovanja bude omogućen gpm(, koji omogućava da miš radi i u konzoli.


Ovde ćete biti upitani da li da se sat računara podesi na Universal Time Coordinated (UTC ili GMT). Kod većine PC-a to nije slučaj, tako da ćete odgovoriti sa ne.


Ovde možete da izaberete font iz odgovarajuće liste konzolnih fontova.


Ovde ste upitani za instalaciju LILO-a

Ako Slackware treba da bude jedini operativni sistem na vašem računaru, opcija simple će biti dobar izbor. Ako treba da se kroristi dualno startovanje, opcija expert je bolji izbor. Za više informnacija o dualnom startovanju pogledajte Section 7.3. Treća opcija, do not install, se ne preporučuje ukoliko znate šta radite i imate dobar razlog da ne istalirate LILO. Ako ste izabrali expert instaliranje, imaćete mogućnost da izaberete gde da stavite LILO. Možete ga smestiti u MBR (Master Boot Record) vašeg diska, u super blok root particije, ili na disketu.

Podsekcija vezana za mrežu je u stvari netconfig komanda.

Ova podsekcija vam daje mogućnost izbora podrazumevanog window menadžera za X.


Nebitno koje ste pakte instalirali, zadnja stvar koju morate da konfigurišete je root lozinka. Iz bezbednosnih razloga, to bi bio dobar izbor; mada, kao i za skoro ostale stvari u Slackware-u, na vama je odluka.